Nakon što je utvrdio očiglednu sličnost između šake (SU) i stopala (ĐOK) sa ljudskim telom, profesor Park, tvorac Su Đok metoda, počeo je da razmišlja o novim pitanjma. “Otkud tolika sličnost?”, “Kako u posmatranom pronaći koliki je udeo sličnosti a koliki različitosti?” , “Koliko je od same izvorne forme uključeno sličnog a koliko različitog?”…
– Sve može biti objašnjeno, ukoliko postavimo odgovarajuća pitanja.- tvrdi profesor Park. – Zaključio sam da postoje dve snage u našem Univerzumu. Prva snaga je ona koja teži da sve zadrži u nepromenjenom stanju. Druga snaga je ona koja želi da promeni sve. Prvu sam nazvao “homo snaga” a drugu “hetero snaga”. Svaki fenomen u sebi sadrži ove dve snage.
Homo princip postoji sve dok se ne pojavi promena. Čim dođe do bilo kakve promene homo postaje hetero. Svet u kome živimo je hetero svet, zato mi sve posmatramo kroz hetero aspekt, čak i vreme i prostor. Vreme ima svoju brzinu koja je u skladu sa ovim principima. Ako je hetero princip snažniji, vreme prolazi brže. Ali ukoliko je snažniji homo princip, vreme prolazi znatno sporije. Isto se događa i sa prostorom. Prostor se širi, ukoliko je jači hetero princip, a smanjuje ukoliko je jači homo princip. Sa fizičkog aspekta, kosmički prostor se sada širi, što je još jedan dokaz da živimo u hetero svetu. A dokle god živimo u hetero svetu, naš um će se razvijati i evolucija će se nastavljati. Kada zavlada homo princip, prestaje evolucija i počinje degeneracija a ona će produkovati nepostojanje. Nepostojanje znači homo princip iz koga će opet nastati neki novi hetero princip.
Ista razmišljanja se mogu primeniti i na naše telo. Pri radu srca, hetero i homo principi se periodično ponavljaju i tako održavaju čoveka u životu. Srce radi pod dejstvom hetero principa a kontrakcije se javljaju pod dejstvom homo principa. Naravno, isto važi i za sve ostale organe u ljudskom organizmu, za emocije, pa čak i za psihu. Homo i hetero su zapravo simboli za manifestovanje prirodnih zakona.
Međutim, profesor Park, kao i uvek ide jedan korak napred. On uviđa kako homo i hetero principi postoje i u društvenim zakonima. Naime, u svakoj državi postoji određeni zakon. Praktično, to znači da su svi pripadnici tog društva pred tim zakonom jednaki. Ako ga neko prekrši, društvo će ga kazniti. Svaki zakon je homo i on teži da zadrži nepromenljivost principa. Ukoliko neki pojedinac ima pojačan hetero princip, on će težiti da izmakne svakoj kontroli, da bude odvojen i nezavistan, da je u stalnoj ekspanziji.
Kada se radi o izolovanim ljudskim populacijama u kojima se ništa ne događa, gde se formiraju bračne veze u okviru iste zajednice, one iščezavaju usled prejakog homo principa.
U istoriji su, pak, poznati slučajevi prerane smrti velikih genija. Usled izuzetne inteligencije i talenta, kod njih je zastupljen hetero princip. Takvi ljudi se veoma razlikuju od svoje okoline. Ona ih ne prihvata. Ovo se događa zato što homo duh društva nije u mogućnosti da primi prejakog hetero pojedinca. Iz ovog proizilazi da nije lako živeti ni ako se ima suviše homo a ni suviše hetero principa u odnosu na svoju okolinu. Otuda i ona narodna “biti u zlatnoj sredini”.